Dekan |
Direktor IRC-a |
Prof. dr Gordana Dražić
Prof. dr Gordana Dražić rodjena je 12. juna 1958. godine u Beogradu. Posle završene II Beogradske gimnazije, kao nosilac diplome Vuk Karadžić 1977. godine se upisala na Prirodnomatematički fakultet Univeziteta u Beogradu, smer Molekularna biologija i fiziologija, na kome je diplomirala 1981. godine sa prosečnom ocenom iznad 9. Odmah se upisala na postdiplomske studije na istom fakultetu, Odsek Biologija, Katedra za molekularnu biologiju i fiziologiju. Magistarski rad pod nazivom „Endogeni citokinini kod muških i ženskih jedinki kiselice (Rumex acetosella L.) u vegetativnoj i reproduktivnoj fazi razvića“ odbranila je 1984. godine. Zaposlila se 1985. godine u Institutu za primenu nuklearne energije (INEP) kao istraživač saradnik.
Doktorsku disertaciju „Hormonska regulacija biosinteze hlorofila u kotiledonima crnog bora (Pinus nigra Arn.)“ odbranila je na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, 1990. godine. Naučno zvanje naučni saradnik je stekla 1991. god. i prešla na poslove samostalnog istraživača. Naučno zvanje viši naučni saradnik je stekla 2002. god. Od 2004. do 2008. god. obavljala je poslove Načelnika odeljenja za agroekološka ispitivanja i rekultivaciju. U zvanje vanredni profesor za oblast nauke o životnoj sredini je izabrana 2006. godine na Univerzitetu Singidunum.
Na Fakultetu za primenjenu ekologiju „FUTURA“ je angažovana od osnivanja, a u stalnom radnom odnosu od septembra 2008. god. Na osnovnim i diplomskim akademskim studijama predaje više predmeta iz oblasti remedijacija i renaturalizacija prirodnih i anropogenih ekosistema. Za dekana Fakulteta za primenjenu ekologiju FUTURA izabrana je 2010. god.
Prof Dr Gordana Dražić je u toku svog naučnog rada uspešno integrisala fundamentalna istraživanja strukture i funkcije biljnog organizma sa njihovom primenom u rekultivaciji, remedijaciji i renaturalizaciji prirodnih i antropogenih ekosistema. Uža oblast interesovanja je upravljanje relacijom biljaka i okruženja koje izaziva abiotički stres, koja obuhvataju karakterizaciju uticaja i interakcija ekofizioloških i biohemijskih parametara u integrisanom sistemu regulacije biljnog organizma, a vršena su na nekoliko modela (dvodoma biljka Rumex acetosella L., klijanci drvenastih golosemenica Pinus nigra Arn. i skrivenosemenica Acer pseudoplatanus, poikilohidrične endemične cvetnice Ramonda serbica i R. Nathaliae, klijanci žitarica, soje i lucerke). Poslednih godina u centru istraživanja je razvoj tehnologije gajenja visokoproduktivne biljke Miscanhtus giganteus sa aspekta zaštite životne sredine. Ova istraživanja su se odvijala u okviru 7 projekata, koje podržava Ministrastvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije. U toku je projekat „Bioracionalno krišćenje i ekoremedijacija zemljišta gajenjem biljaka za industrijsku preradu“, čiji je rukovodilac Prof. Dražić, a na kome učestvuju još četiri mlada naučna radnika Fakulteta FUTURA. Rezultati ovih istraživanja su objavljeni u 16 rukopisa u medjunarodnim časopisima, 13 u nacionalnim časopisima i preko 50 u zbornicima radova sa nacionalnih i medjunarodnih naučnih skupova. Ovi radovi su citirani u preko 60 članaka drugih autora.
Prof. Dr Gordana Dražić je bila član komisije za odbranu 1 doktorske disertacije i 1 magistarske teze na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i mentor doktorske disertacije „Ekološko-genetičke osnove varijabilnosti hrasta kitnjaka (Quercus petraea agg. Ehrendorfer 1967.) u Srbiji“, kandidata mr Jelene Milovanović, koja je odbranjena decembra 2009. god. na Fakultetu za primenjenu ekologiju „Futura“.
Kontakt:
Tel/Fax: 305-8987
Email: gdrazic@singidunum.ac.rs
DOC. DR Jelena Milovanović
Doc. dr Jelena Milovanović rođena je 29. marta 1979. godine u Jagodini. Nakon završene Gimnazije „Svetozar Marković“ u Jagodini, započela je osnovne akademske studije na Šumarskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, smer: Šumarstvo, 1998. godine. U toku apsolventskog perioda bila je angažovana kao student-demonstrator na izvođenju vežbi iz predmeta Genetika sa oplemenjivanjem biljaka na Šumarskom fakultetu u Beogradu, na kome je diplomirala u januaru 2004. godine, kao najbolji diplomirani student Odseka za šumarstvo.
Poslediplomske studije na smeru Semenarstvo, rasadničarstvo i pošumljavanje (naučna disciplina: Genetika sa oplemenjivanjem biljaka) upisala je iste 2004. godine, kao istraživač-stipendista Ministarstva nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije i bila angažovana na više naučnoistraživačkih projekata realizovanih na Šumarskom fakultetu. Istraživanja za magistarsku tezu sprovela je na Šumarskom fakultetu Tehničkog univerziteta u Zvolenu, kao stipendista Vlade Republike Slovačke i Ministarstva prosvete Republike Srbije. Magistarsku tezu pod naslovom „Proučavanje unutarvrsnog varijabiliteta omorike (Piceaomorika Panč./Purkyine) primenom genetičkih markera“ odbranila je u oktobru 2007. godine i stekla akademski naziv magistra nauka iz oblasti šumarstva.
Nakon magistriranja, bila je zaposlena u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, u Sektoru za ruralni razvoj, na poslovima održivog razvoja poljoprivrede i zaštite životne sredine, a od 1. septembra 2008. godine radi kao asistent za uže naučne oblasti Nauka o životnoj sredini i Sistem zaštite životne sredine na Fakultetu za primenjenu ekologiju „Futura“ Univerziteta „Singidunum“.
Doktorsku disertaciju pod naslovom „Ekološko-genetičke osnove varijabilnosti hrasta kitnjaka (Quercus petraea agg. Ehrendorfer 1967.) u Srbiji“ odbranila je u decembru 2009. godine, kao prvu doktorsku disertaciju izrađenu na Fakultetu za primenjenu ekologiju „Futura“ Univerziteta „Singidunum“ i stekla akademski naziv doktora nauka u oblasti zaštite životne sredine. Rezultati istraživanja realizovanih pri izradi disertacije imaju značajnu naučnu vrednost, kao i praktičnu primenljivost, kako za šumarsku nauku i struku, tako i u oblasti zaštite životne sredine. Deo istraživanja implementiran je prilikom definisanja regiona provenijencija hrasta kitnjaka u Srbiji, kao zakonske osnove za promet reproduktivnog materijala.
Dr Jelena Milovanović je do sada ostvarila značajne naučne i stručne rezultate u oblasti šumarstva, zaštite životne sredine i ruralnog razvoja. Koautor je univerzitetskog udžbenika „Konzervacija i usmereno korišćenje šumskih genetičkih resursa“, namenjenog master studentima Šumarskog fakulteta; autor pomoćnog udžbenika „Praktikum za vežbe iz predmeta Menadžment prirodnih vrednosti“ za studente Fakulteta „Futura“; ima blizu 50 originalnih naučnih radova objavljenih u nacionalnim i medjunarodnim časopisima i zbornicima; učestvuje kao ekspert na više medjunarodnih projekata (Nacionalni tim UN, FAO, IUCN, TEMPUS, COST), kao istraživač na više naučnoistraživačkih projekata (projekti podržani od Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije); bila je predavač na seminarima u oblasti upravljanja projektnim ciklusom i učestvovala je na brojnim međunarodnim kursevima i obukama u Kini, Rusiji, Nemačkoj, Slovačkoj i drugim zemljama.
U 2010. godini je izabrana u zvanje docenta za uže naučne oblasti Nauka o životnoj sredini i Sistem zaštite životne sredine i obavlja dužnosti prodekana za nauku Fakulteta za primenjenu ekologiju „Futura“ Univerziteta „Singidunum“.
Kontakt:
Tel/Fax: 305-8987
Email: jmilovanovic@singidunum.ac.rs
jelena.milovanovic@futura.edu.rs
Prof. dr Dubravka Jovičić
Prof. dr Dubravka Jovičić, rođena je 1954. godine u Kninu, Republika Hrvatska. Nakon završene srednje skole se upisala na Prirodnomatematički fakultet Univerziteta u Sarajavu, na smer eksperimentalna biologija. Diplomirala je 1978. godine sa prosečnom ocenom iznad 9 među prvima u generaciji. Po završetku fakulteta radila je dve godine u Gimnaziji u Tuzli, a zatim prelazi na Medicinski fakultet Univerziteta Tuzla i kao asistent na predmetu Biologija sa humanom genetikom upisije postdiplomske studije.
Magistarsku tezu pod naslovom „Mutageni efekti fenola u biljnom, životinjskom i humanom materijalu“ odbranila je 1986. godine. U okviru projekta „Genetičke, funkcionalne i konstitucijske promene kod radnika zaposlenih u hemijskoj industriji, nastale pod uticajem hemijskih agenasa“ kod SIZ NAUKE BIH – Sarajevo radi i doktorsku disertaciju. Stručni i naučni rad Dubravke Jovičić bio je zapažen i istraživački usmeren, tako da je u okviru bavljenja problemom mutageneze zajedno sa kolegama osnovala i LABORATORIJU ZA MUTAGENEZU, gde je radila na citogenetičkim istraživanjima vezanim za kariotip lica koja su eksponovana genotoksičnim agensima. Doktorsku disertaciju pod naslovom „Citogenetička istraživanja radnika Koksare - Lukavac“ odbranila je 1990. godine u Sarajevu. Do 1992. godine radila je kao docent na predmetu Biologija sa humanom genetikom na Medicinskom fakultetu u Tuzli. Ujedno je obavljala i funkciju predsednika Saveta Univerziteta Tuzla.
Nakon kratkog rada u Institutu za pesticide – INEP u Beogradu svoj rad u zvanju docenta nastavlja na Prirodnomatematičkom fakultetu u Kragujevcu, na predmetu TEORIJA ORGANSKE EVOLUCIJE. U Institutu za Medicinu rada „Dr Dragomir Karajović“ KC Srbije radi kao Načelnik jedinice za BIODOZIMETRIJU od 1996. godine. Kao gostujući nastavnik tri godine je vodila predmet Genotoksični agensi životne sredine na Prirodnomatematičkom fakultetu u Podgorici.
Na Fakultetu za primenjenu ekologiju „FUTURA“ je angažovana u stalnom radnom odnosu od septembra 2008. godine u zvanju vanredni profesor. Na osnovnim i diplomskim akademskim studijama predaje više predmeta iz oblasti ekotoksikologije, genetike i genotoksikologije. Od februara 2010. godine obavlja dužnosti prodekana za nauku.
Dubravka Jovičić se svojim naučnoistraživačkim radom i publikovanim radovima u prestižnim međunarodnim i nacionalnim časopisima afirmisala kao uspešan naučni radnik na istraživanjima vezanim za probleme mutageneze na biljnom, životinjskom i humanom materijalu, sa aspekta praćenja posledica delovanja različitih mutagenih faktora životne sredine i procene rizika za nastajanje malignih oboljenja i potencijalnog ugrožavanja potomstva. Višegodišnji rad na projektu Ministarstva zdravlja omogućio joj je permanentno praćenje uticaja malih doza jonizujućeg zračenja na profesionalno eksponovana lica zaposlena u zdravstvu. Time je dala značajan doprinos istraživanjima u oblasti radijacione citogenetike. Iz priložene biografije prof. Dubravke Jovičić se vidi da je radila u nekoliko različitih naučnih oblasti, ali se efikasno uklapala primenjujući prethodno stečena istraživačka znanja. Ovakvim multidisciplinarnim pristupom rešavanju određenih problema Prof. Dubravka Jovičić je dala zavidan doprinos u svakoj oblasti kojom se bavila, a posebno iz oblasti mutageneze. Objavila je blizu sto radova u međunarodnim i nacionalnim časopisima kao i u zbornicima radova sa nacionalnih i međunarodnih konferencija.
Prof. Dr Dubravka Jovičić je mentor 3 doktorske disertacije i 2 master rada na Fakultetu za primenjenu ekologiju „FUTURA”.
Kontakt:
Tel/Fax: 305-8987
Email: djovicic@singidunum.ac.rs
dubravka.jovicic@futura.edu.rs
Prof. dr Jordan Aleksić
Prof. dr Jordan Aleksić rođen je 25. oktobra 1950. godine u Kuršumliji, Republika Srbija. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Šapcu. Na smeru Međunarodni odnosi na Fakultetu za političke nauke u Beogradu Prof. Aleksić diplomirao je 1974. godine. Magistarski rad odbranio je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1985. i stekao akademski stepen magistra društveno-političkih nauka. Na Pravnom fakultetu u Beogradu 1988. godine odbranio je doktorsku disertaciju. Prof. dr Jordan Aleksić je osnivač Fonda «Futura» (1990) i Fondacije «Green Limes» (1996). Od 2000. godine je Generalni koordinator «Unije ekologa - UNECO» i projekt-menadžer Centra za hazard «Green Limes» i Centra za ekoturizam «Futura». Od 2006. godine prof. dr Jordan Aleksić je predsednik Saveta Fakulteta za primenjenu ekologiju, Univerzitet Singidunum, od 2008. godine Direktor istraživačko razvojnog centra Fakulteta Futura
Na Fakultetu za primenjenu ekologiju na osnovnim studijama predaje Osnove sociologije i Osnove metodolgije, a na master studijama Metodologija naučno-istraživačkog rada i Filozofija prirode.
Kontakt:
Tel/Fax: 305-8987
Email: jordan.aleksic@futura.edu.rs
Prof. dr Dragan Marković
Prof. dr Dragan Marković rođen je 3. januara 1943. u Bogatiću, Srbija. Na grupi Fizičke hemije, Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu diplomirao 1968. Odbranio je doktorsku disertaciju i promovisan za doktora fizičkohemijskih nauka 1976 godine u Beogradu. Za asistenta na Institutu za fizičku hemiju PMF-a izabran je 1969., za docenta izbran je 1982., za vanrednog profesora 1989., a za redovnog profesora 1995. na Fakultetu za fizičku hemiju u Beogradu. Do 2006. godine Prof. Marković je bio upravnik Instituta za fizičku hemiju PMF u Beogradu, prodekan Odseka za hemijske i fizičkohemijske nauke i dekan Fakulteta za fizičku hemiju. U periodu 2006-2010. godina Prof. dr Dragan Marković bio je dekan Fakulteta za primenjenu ekologiju „Futura” Univerziteta ”Singidunum”.
Od februara 2010. godine Prof. dr Dragan A. Marković je profesor emeritus Fakulteta za primenjenu ekologiju „Futura” Univerziteta”Singidunum”.
Kontakt:
Tel/Fax: 305-8987
Email: draganmarkovic@singidunum.ac.rs
Prof. dr Lidija Amidžić
Rođena je u Prištini 1957. godine. Studije opšte biologije završila je 1981. godine na Odseku za biologiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Prištini. Magistrski rad iz oblasti ekologije biljaka odbranila je 1988. godine, a doktorsku disertaciju iz iste oblasti, 1996. godine na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Od 1982. do 2007. godine bila je angažovana na Odseku za biologiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Prištini u zvanju asistenta, a zatim docenta i vanrednog profesora. Istovremeno, od 1994. godine bila je zaposlena u Zavodu za zaštitu prirode Srbije kao stručni savetnik, rukovodilac Radne jedinice u Prištini, pomoćnik direktora za Sektor očuvanja biološke raznovrsnosti, a od 2001. do 2008. godine i kao direktor Zavoda.
Od 2008. godine zaposlena je na Fakultetu za primenjenu ekologiju „Futura“ gde izvodi nastavu na osnovnim i master studijama iz predmeta Ekologija, Zaštita biodiverziteta, Hidroekologija, Menadžment zaštićenih prirodnih dobara, Zaštita i unapređenje bioloških vrednosti i resursa i Prirodna dobra Evrope.
Dobitnik je „Maslinove grane“, prestižne nagrade u oblasti ekologije za dobro delo učinjeno prirodi.
Kontakt:
Tel/Fax: 305-8987
Email: lidijami3@gmail.com
Prof. dr Dragi Antonijević
Rodjen u Beogradu, 10.01.1967. godine. Diplomirao na grupi za procesnu tehniku (1991.), te magistrirao (1994.) i doktorirao (1999.) na grupi za primenjenu termomehaniku Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Postdoktorske studije na Fakultetu za procesnu tehniku Otto von Guericke Univerziteta u Magdeburgu (2000.). Od diplomiranja. do 2000. godine zaposlen na Katedri za Termomehaniku Mašinskog fakulteta u Beogradu; od 2000. do 2007. u Razvojnom centru kompanije Visteon/Ford u Kelnu. Od 2007. vanredni profesor Fakulteta za primenjenu ekologiju Futura i Viši naučni saradnik Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije. Bavi se istraživanjem i razvojem toplotnih procesa i uredjaja, i energetskom efikasnošću u službi smanjenja zagađenja životne sredine. Od 2007. godine stalno je zaposlen na Fakultetu za primenjenu ekologiju Futura Univerziteta Singidunum; od 2009. godine koordinator Diplomskih akademskih studija.
Na osnovnim studijama Fakulteta za primenjenu ekologiju predaje predmet Obnovljivi izvori energije, a na diplomskim/master studijama predmete Ekosistemske tehnologije, Tehnologija prerade otpadnih voda i Energetska efikasnost.
Kontakt:
Tel/Fax: 305-8987
Email: dantonijevic@singidunum.ac.rs
Prof. dr SUZANA ĐORĐEVIĆ-MILOŠEVIĆ
Prof. dr Suzana Đorđević-Milošević rođena je u Dubrovniku 28.11.1965. godine. Završila je Poljoprivredni fakultet, smer Ratarstvo Zemunu-Beogradu 1984 god. Po završetku fakulteta upisala je magistarske studije i kao istraživač saradnik u Institutu za stočarstvo u Beogradu odbranila magistarsku tezu iz oblasti ekologije i agrotehnike bilja za stočnu hranu, a zatim i doktorsku disertaciju iz oblasti biotehnike. Oba rada vezana su za produkciju i sastav planinskih poluprirodnih travnjaka Jugoistočne Srbije na Greben, odnosno Staroj planini.
Kao naučni saradnik i viši naučni saradnik za oblast travnjaštva i proizvodnje stočne hrane uopšte, kao i agroekologije, radila je u Institutu za stočarstvo od 1988. do 2000. godine. Od 2000 do njegovog ukidanja, 2001. godine, radi u Saveznom ministarstvu za poljoprivredu kao pomoćnik ministra za oblasti ribarstva, lovstva i organske poljoprivrede, a od 2004-2005. u Ministarstvu poljoprivrede, vododoprivrede i šumarstva Republike Srbije kao pomoćnik ministra za međunarodnu saradnju. Od 2005-2008. godine radi na uspostavljanju novog Sektora za razvoj sela i poljoprivrede kao pomoćnik ministra. U periodu 2001-2004. angažovana je na nizu razvojnih projekata u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. Stručnim i razvojnim poslovima, kao i istraživanjima u oblasti zaštite prirode, očuvanja agrodiverziteta, razvoja poljoprivrede i sela, izgradnje kapaciteta lokalnih zajednica, razvoja ruralnog turizma itd. bavi se od srednjoškolskih dana, neprekidno do danas. Saradnik je više međunarodnih i razvojnih i konsultantskih organizacija evropskih zemalja aktivnih na prostoru Balkana. Kao konsultant u statusu međunarodnog eksperta za ruralni razvoj radila je u Albaniji, Bugarskoj, Makedoniji, Srbiji i Crnoj Gori. Autor je oko 160 naučnih i stručnih radova i studija iz navedenih oblasti, kao i dvadesetak edukacionih filmova, knjiga, brošura, lifleta i turističkih karata.
Na Fakultetu za primenjenu ekologiju zaposlena je od 2009. godine u zvanju vanrednog profesora za uže naučne oblasti Nauka o životnoj sredini i Sistem zaštite životne sredine.
Na osnovnim studijama Fakulteta za promenjenu ekologiju Futura predaje predmete: Diplomske akademske studije ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE – MASTER: Biodegradacija i renaturalizacija, Održivi razvoj na lokalnom i regionalnom nivou, Diplomske akademske studije INTEGRALNO UPRAVLjANjE PRIRODNIM RESURSIMA – MASTER: Ekoturizam i prirodne vrednosti i Očuvanje i unapređenje genetičkih resursa. Koordinator je programa za održivi ruralni razvoj u Istraživačko-razvojnom centru Fakulteta.
Kontakt:
Tel/Fax: 011/3058987
Email: diva@sezampro.rs
Doc. dr Branimir JovanoviĆ
Rodjen je 12.februara 1955. u Beogradu gde je i diplomirao 1981. na odseku za aerokosmotehniku Mašinskog fakulteta sa temom ''Teslini radovi u vazduhoplovstvu''. Veći deo istraživačkog i naučnog rada posvetio je razumevanju ličnosti i dela Nikole Tesle. Magistrirao je 1987. na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, naučna oblast istorije i filozofije nauka sa temom ''Teslina istraživanja u mašinstvu – mehanički oscilatori''. Doktorirao je 1995. na Mašinskom fakultetu u Beogradu kod Prof Vladimira Šolaje sa temom ''Teslin doprinos metodologiji istraživanja u mašinstvu''. Početkom 2006. pokrenuo je inicijativu za osnivanje Centra Tesla čiji je trenutno direktor. Od 2007. godine direktor je konsultantske i projekta firme Energonova d.o.o. koja posluje u sastavu holdinga Aliansa i bavi se obnovljivim izvorima energije i energetskom efikasnošću.
Autor je brojnih radova i studija iz oblasti istorije nauke, održivog razvoja i oblasti obnovljivih energija, više domaćih i medjunarodnih projekata, četiri knjige od kojih je najznačajnija monografija ''Tesla-duh,delo,vizija'' izdata 2001.
Pokretač je i glavni i odgovorni urednik časopisa ’’Alterenergo’’ za obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost.
Na osnovnim studijama predaje predmete: održivi razvoj i procena rizika u životnoj sredini; na master studijama predaje sistem ekološke bezbednosti.
Kontakt: branimir.jovanovic@futura.edu.rs
branimir@energonova.eu
centartesla@gmail.com
Prof. dr Dragan M. Marković
Rodjen u Beogradu 30.7.1953. godine. Na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu, Odsek za fizičku hemiju diplomirao je 1979. godine. Magistarski rad pod naslovom: “Ravnoteže u sistemu krezoli-titan-sumporna kiselina” odbranio je 1985. godine, na Fakultetu za fizičku hemiju.
Doktorsku disertaciju pod naslovom ”Voltametrijsko ispitivanje oksidacionih procesa nekih fenolnih jedinjenja” odbranio je 1995. godine, na Fakultetu za fizičku hemiju.
U periodu od 1981. god. do 1989. godine bio je zaposlen u Institutu za primenu nuklearne energije u poljoprivredi, veterinarstvu i šumarstvu (INEP), gde je bio aktivno uključen u naučnoistraživačkom radu. Od 1990. god. do 2008. godine zaposlen je u Institutu za fiziku u Zemunu. Od 2002-2005. godine učestvovao je na dva projekta Osnovnih istraživanja koje je finasiralo Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine i to:
-projekat „Istraživanja kvaliteta vazduha u urbanim sredinama: teški metali i radionuklidi i njihove interakcije“ ( br.1449)
-projekat ,,Radijacione i transportne osobine neidealne laboratorijske i jonosferne plazme” ( br. 1466)
Od 2005. godine angažovan je na dva petogodišnja projekta Osnovnih istraživanja finansiranih od Ministrstvo za nauku Republike Srbije i to:
- projekat ,,Emisija i transmisija polutanata u urbanoj atmosferi’’ (br. 141012) i
- projekat ,,Radiacione i transportne osobine neidealne laboratorijske i jonosferne plazme’’ (br. 141033). Na Fakultetu za primenjenu ekologiju zaposlen od 2008. godine u zvanju vanrednog profesora za uže naučne oblasti Nauka o životnoj sredini i Sistem zaštite zivotne sredine i viši je naučni saradnik Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije.
Na osnovnim studijama Fakulteta ya promenjenu ekologiju Futura predaje predmete: Zagadjivanje zemljišta, Zagadjivanje vazduha, Fizičko zagadjenje životne sredine a na diplomskim/master studijama: Fizička hemija (visi kurs) i Transgranična zagadjenja.
Kontakt:
Tel/Fax: 305-8987
Email: dragan.m.markovic@futura.edu.rs
Doc. dr Dragan Škobalj
Doc. Dr Dragan Škobalj je rođen 12. 01. 1955. godine u Sarajevu, BiH. Diplomirao je na Mašinskom fakultetu u Sarajevu 1977. godine. Za asistenta na Mašinskom fakultetu u Sarajevu izabran je 1982. godine, na predmetima Matematika I, Kinematika i Dinamika
Magistarski rad je odbranio 1987. godine.
Doktorat je odbranio 1998. godine na Tehnološkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, i promovisan za doktora tehničkih nauka. Za docenta je izabran 2000. godine na Tehničkom fakultetu "Mihajlo Pupin" u Zrenjaninu gde je na osnovnim studijama predavao predmete: Termotehnika sa energetikom i Termoenergetski sistemi.
U zvanje docenta na Fakultetu za primenjenu ekologiju, za užu naučnu oblast: Nauka o životnoj sredini izabran je 2008. godine.
Nosilac je nagrade "Stojan Novaković" za najbolji srednjoškolski udžbenik u izdanju Zavoda za udžbenike iz Beograda.
Rukovodilac je Komisije Instituta za standardizaciju Srbije – Program usklađivanja standarda fasadnih prozora sa standardima EN u cilju smanjenja potrošnje energije u zgradama.
Član je Srpske akademije inovacionih nauka (SAIN).
Na Fakultetu za primenjenu ekologiju na osnovnim studijama predaje Upravljanje projektima, Komunalni čvrsti otpad, Menadžment otpada, Integralni katastar zagađivača, a na master studijama Ekohidrologija, Upravljanje projektima zaštite životne sredine i Industrijska ekologija.
Kontakt:
Tel/Fax: 305-8987
Email: preki@eunet.rs
Doc. dr Boris Vakanjac
Prof. dr Boris Vakanjac je rodjen 23. 08. 1960. godine u Beogradu. Diplomirao je 1991, magistrirao 1994 sa temom “Raspodela zlata u ležištu bakra Majdanpek”, a doktorirao 2000. godine sa temom "Uporedna proučavanja tipomorfnih paragenetskih odnosa u pojedinim ležištima bakra Borske rudne zone" na Rudarsko - geološkom fakultetu,u Beogradu, Smeru za istraživenje ležišta mineralnih sirovina. U zvanje asistenta izabran je 1995., a docenta 2001. godine.
Od 2001. do 2005. pored održavanja nastave učestvovao je na više naučnih i privrednih projekata finansiranih od strane Ministarstva nauke i zaštite životne sredine kao i inostranih kompanija.
Od juna 2006 do novembra 2009 boravio je u Mongoliji gde je učestvovao a delom i vodio projekte istaživanja urana kao i bakra i zlata.
Na osnovnim studijama Fakulteta za primenjenu ekologiju u zvanju docenta predaje predmet Zaštita geodiverziteta.
Kontakt:
Tel/Fax: 305-8987
Email: boris.vakanjac@futura.edu.rs
Nada Tarabić
Nada Tarabić je rođena 6. marta 1971. godine u Kotoru. Diplomirala na Filozofskom fakultetu u Nikšiću 2003. godine na Katedri za engleski jezik i književnost. Od 2004. do 2008. godine radila u Ministarstvu za zaštitu životne sredine i Fondu za zaštitu životne sredine Republike Srbije kao savetnik za međunarodno finansirane projekte u oblasti zaštite životne sredine. Juna 2007. godine završila jednogodišnju obuku za stručnog prevodioca i sudskog tumača za engleski jezik. U aprilu 2009. godine prijavila master tezu na Filološkom fakultetu u Beogradu, na Odseku za književnost, pod nazivom “Slavery in Tony Morrison’s ‘Beloved”. Učesnik na mnogim projektima, seminarima i konferencijama. Profesor italijanskog jezika. Od septembra 2008. godine stalno zaposlena na Fakultetu za primenjenu ekologiju Futura, gde predaje predmete Engleski jezik 1, 2, 3 i 4 na osnovnim studijama.
Kontakt:
Tel/Fax: 305-8987
Email: nada.tarabic@futura.edu.rs
DOC. DR NADA BABOVIĆ
Doc. dr Nada Babović rođena je 1979. godine u Zemunu. Diplomirala je na Tehnološko-metalurškom fakultetu Univerziteta u Beogradu, smer biohemijsko inženjerstvo i biotehnologija, 2004. godine. Na istom fakultetu upisala je doktorske studije 2006. godine na smeru hemija i hemijska tehnologija.
Završila je Socrates/Erasmus Intensive Course on “Basics, Developments Research and Industrial Applications in High Pressure Chemical Engineering Processes” u Ecole des mines d'Albi, Francuska. Od 2007. do 2009. radila je kao stručni saradnik na Internacionalnom projektu u okviru EUREKA (E 3490!), “Functional Food Ingredients from Plant Products” (“Funkcionalne komponente biljnog porekla u prehrambenoj industriji”) na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu.
U zvanje asistenta za užu naučnu oblast Nauka o životnoj sredini i Biotehnologije izabrana je u martu 2008. na Fakultetu za primenjenu ekologiju „Futura“, Univerziteta Singidunum u Beogradu. Doktorsku disertaciju pod naslovom „Antioksidativne osobine frakcija dobijenih iz odabranih biljaka familije Lamiaceae postupkom natkritične ekstrakcije“ odbranila je 2010. godine na Tehnološko-metalurškom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Autor je pomoćnog udžbenika “Praktikum hemije životne sredine“, i koautor pomoćnog udžbenika “Zbirka zadataka iz hemije i fizičke hemije“, za studente Fakulteta za primenjenu ekologiju „Futura“.
Angažovana je na projektu TR 20208. U zvanje docenta na Fakultetu za primenjenu ekologiju „Futura“ Univerziteta Singidunum (oblast Nauka o životnoj sredini i Sistem zaštite životne sredine) izabrana je 2010. godine, gde predaje predmete: Hemija životne sredine, Zagađivanje voda i Zagađivanje vazduha.
Mr Mirjana Bartula
Mr Mirjana Bartula je rođena 1971. godine u Beogradu. Diplomirala je na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1997. godine. Magistarsku tezu pod naslovom „Analiza vaskularne flore donjeg toka reke Save“ odbranila je 2001. godine na Katedri za ekologiju i geografiju biljaka Biološkog fakulteta u Beogradu.
Od 1997. do 1999. godine radi kao stručni saradnik na Institutu za botaniku u Beogradu. U periodu od 2000. do 2007. godine zaposlena je u organizaciji civilnog društva „Forum za zaštitu životne sredine Dunava“, gde je angažovana na međunarodnim projektima iz oblasti primene evropskog zakonodavstva, koje se tiče zaštite prirode i upravljanja zaštićenim prirodnim dobrima. Od 2008. do 2010. godine zaposlena je u konsultantskoj kući Western Balkans Consulting, koja se bavi razvojem i implementacijom projekata iz oblasti zaštite životne sredine. Više od 5 godina je saradnik Specijalnog rezervata prirode „Zasavica“.
Od marta 2010. godine radi kao asistent za uže naučne oblasti Nauka o životnoj sredini i Sistem zaštite životne sredine na Fakultetu za primenjenu ekologiju „Futura“.
Kontakt:
Tel/Fax: 305-8987
Email: mirjana.bartula@futura.edu.rs
Mr Slobodan Spasić
Mr Slobodan Spasić je rođen u Beogradu 1977. godine. Diplomirao je menadžment na Fakultetu za inženjerski internacionalni menadžment Evropskog Univerziteta u Beogradu i pravo na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu (trenutno specijalizuje oblast intelektualne svojine). Nakon završenih postdiplomskih MBA (Master of Business Administration) studija Univerziteta Lincoln iz Oaklanda (SAD) u oblasti Menadžmenta ljudskih resursa, kao stipendista, stiče i zvanje Magistra ekonomskih nauka na Univerzitetu Singidunum. Završni rad na specijalističkim studijama iz Kriznog menadžmenta na Fakultetu za bezbednost Univerziteta u Beogradu ga deli od zvanja specijaliste za krizni menadžment.
Trenutno priprema doktorsku disertaciju iz oblasti futurologije održivog razvoja. Glavna istraživačka interesovanja su mu metode donošenja odluka i izrade strateško-razvojnih dokumenata/programa. Koautor je brojnih naučno-stručnih radova. Poseduje višegodišnje radno iskustvo u korporativnom i civilnom sektoru, kao i u projektnom angažmanu. Trenutno je angažovan na naučnom projektu TR 31078. Govori engleski i španski jezik.
Na Fakultetu za primenjenu ekologiju Futura asistent je na katedri društveno-humanističkih nauka, i saradnik koordinatora Centra za ekološku bezbednost. Takođe, koordinator je Centra za karijerno vođenje studenata i mentor nekoliko studentskih projekata u toku.
Kontakt:
Tel/Fax: 305-8987
Email: slobodan.spasic@futura.edu.rs
MSc Ana DjordjeviĆ
Ana Đorđević rođena je 24. oktobra 1981. godine u Pirotu. Diplomirala je 2006. godine na Biološkom fakultetu, Univerziteta u Beogradu, smer: Ekologija i zaštita životne sredine. Od 2008. godine student je postdiplomskih studija na Prirodno – matematičkom fakultetu, Univerziteta u Novom Sadu; Studijski program: Doktor ekoloških nauka.
U periodu od 2007.-2008. godine radila je kao saradnik u nastavi na Fakultetu za primenjenu ekologiju - Futura, na predmetima Nauka o životnoj sredini i Osnove biologije i učestvovala u realizaciji projektnih aktivnosti u okviru Istraživačko-razvojnog centra. Od novembra 2008. godine izabrana je u zvanje asistenta za užu naučnu oblast Nauka o životnoj sredini i Sistem zaštite životne sredine.
Učestvuje u realizaciji nastave kao asistent na predmetima Ekotoksikologija, Osnove biologije i Mikrobiologija ekosistema na Osnovnim studijama i od 2009. godine kao asistent na Diplomskim akademskim studijama Zaštita životne sredine i Integralno upravljanje prirodnim resursima. Autor je pomoćnog udžbenika „Biologija životne sredine-praktikum“ i koautor pomoćnog udžbenika „Biologija životne sredine“ za studente i godine osnovnih studija. U projektnim timovima na Fakultetu za primenjenu ekologiju-Futura saradnik je u izradi tri studije: Katastar čvrstog otpada Opštine Sokobanja, Katastar degradiranih prostora Opstine Sokobanja i Katastar zagađivača Opštine Ub - čvrsti otpad i otpadne vode. Trenutno je angažovana na projektu TR 31078.
Kontakt:
Tel/Fax: 305-8987
Email: ana.djordjevic@futura.edu.rs
Tijana Čoporda MastiloviĆ
Tijana Čoporda Mastilović rođena je 29.05. 1979. godine u Osijeku. Diplomirala na Rudarsko-geološkom fakultetu, odseku geologija, smer za hidrogeologiju, 2005. godine i stekla zvanje diplomirani inženjer geologije. Diplomske akademske studije – master, upisala je na fakultetu za primenjenu ekologiju – Futura, akademske 2008/09. godine, od kada radi kao saradnik na fakultetu. Kao saradnik Istraživačko razvojnog centra ovog fakulteta učestvovala je u izradi projekata „Ekološki profil opštine Kikinda” i „Ekonomija prirodnog kapitala-prirodni i stvoreni kapital SRP Zasavica”.
Na Fakultetu za primenjenu ekologije asistent je na osnovnim studijama na predmetima: Zaštita geodiverziteta, Prirodni hazard i Ekohidrologija
Kontakt:
Tel/Fax: 305-8987
Email: tijana.copordamastilovic@futura.edu.rs
MSC Mesud AdŽemoviĆ
Msc Mesud Adžemović je rođen u Ključu 1956. godine, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao je nastavu društvenih nauka na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, 1979. godine. Završio je postdiplomske studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, 1984. godine.
Na Fakultetu za primenjenu ekologiju Futura završio je DIPLOMSKE AKADEMSKE STUDIJE INTEGRALNO UPRAVLJANJE PRIRODNIM RESURSIMA-MASTER. Master rad, pod nazivom „ Ekološko-ekonomski instrumenti u zaštiti životne sredine “ , odbranio je 02.11.2010. godine, sa ocenom deset, i zaključkom Komisije da rad može poslužiti i kao „edukativni vodič za razumevanje funkcionisanja ekološko-ekonomskih instrumenata u zaštiti životne sredine“.
Pored angažmana u nastavi, iz društveno-humanističkih predmeta, na osnovnim i master studijama, koordinira i usmerava rad i aktivnosti master studenata na smeru INTEGRALNO UPRAVLJANJE PRIRODNIM RESURSIMA.
Kontakt:
Tel/Fax: 011 305 89 87
Mob.: 060 318 69 69
Email: mesud.adzemovic@futura.edu.rs
Daniela CvetkoviĆ
Daniela Cvetković je rođena 31.08.1979. godine u Nürtingen-u, SR Nemačka. Osnovne akademske studije Fakulteta za priemenjenu ekologiju „Futura“ Univerziteta „Singidunum“ završila je 2009. godine sa prosečnom ocenom 9,60. U toku studiranja, kao saradnik-istraživač učestvovala je u realizaciji više projekata čiji je nosilac Istraživačko-razvojni centar Fakulteta „Futura“. Koautor je dve sintezne studije: „Ekonomija prirodnog kapitala – prirodni i stvoreni kapital zaštićenih prirodnih dobara“ i „Ekološki profil opštine Kikinda“. Član je Saveta fakulteta.
Školske 2009/2010. godine upisala je Diplomske akademske studije zaštite životne sredine – master. Angažovana je kao saradnik u nastavi na predmetima Ekologija, Zaštita biodiverziteta i Menadžment zaštićenih prirodnih dobara.
Kontakt:
Tel/Fax: 305-8987
Email: danielacvetkovic@singidunum.ac.rs
daniela.cvetkovic@futura.edu.rs
Mirjana AranĐeloviĆ
Mirjana Aranđelović je rođena 5. oktobra 1981. godine u Beogradu. Završila je Medicinsku školu, a diplomirala na Fakultetu za primenjenu ekologiju „Futura“ Univerziteta „Singidunum“. Od 2009. godine student je Diplomskih akademskih studija zaštite životne sredine – master.
Dvostruki je državni prvak u hemiji. Po upisu diplomskih studija počinje da radi kao saradnik u nastavi na predmetu Ekoremedijacija. Kao saradnik Istraživačko-razvojnog centra ovog fakulteta, aktivno učestvuje u realizaciji projektnih aktivnosti.
Kontakt:
Tel/Fax: 305-8987
Email: mirjana.arandjelovic@futura.edu.rs
UroŠ RadojeviĆ
Uroš Radojević je rođen 25. novembra 1981. godine u Beogradu. Završio je Petu beogradsku gimnaziju, a diplomirao je na Fakultetu za primenjenu ekologiju „Futura“ Univerziteta „Singidunum“. Od 2009. godine student je Diplomskih akademskih studija zaštite životne sredine - master na Fakultetu za primenjenu ekologiju „Futura“. Tokom 2008. godine radio je volonterski u okviru Odeljenja za ekološku kulturu i zaštitu kulturne i prirodne baštine - EKO centra u Beogradu. Zajedno sa početkom diplomskih akademskih studija započinje i rad kao saradnik u nastavi, na predmetima osnovnih akademskih studija: Procena rizika u životnoj sredini i GIS tehnologije. Član je Komisije za kvalitet i samovrednovanje Fakulteta. Kao saradnik Istraživačko-razvojnog centra ovog fakulteta, aktivno učestvuje u realizaciji projektnih aktivnosti. Takođe, pruža značajnu logističku podršku u realizaciji studija na daljinu za sve studijske programe Fakulteta za primenjenu ekologiju „Futura“.
Kontakt:
Tel/Fax: 305-8987
Email: uros.radojevic@futura.edu.rs
SLAĐANA ĐORĐEVIĆ
Slađana Đorđević rođena je 03.01.1972. godine u Beogradu. Srednju ekonomsku školu završila u Beogradu. Osnovne akademske studije završila 2009. godine na Fakultetu za primenjenu ekologiju Futura i upisala master studije na istom fakultetu. Od 1996. do 2005. godine radila na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije u odeljenju epidemiologije i statistike na poslovima statistike i epidemioloških podataka. Takođe, u istoj instituciji angažovana kao saradnik za potrebe uvođenja ISO 9000. Od 2003. godine saradnik na brojnim planskim i strateškim dokumentima u oblasti turizma i planiranja prostora.
Učestvovala na radionici GTZ- za potrebe projekta “Biciklističke staze u Srbiji”, sa doprinosom predloga biciklističkih staza delom obale Dunava. Organizator i učesnik konferencija Medjunarodnog naučnog foruma “Dunav reka-saradnje”
Od 2007-2008. godine zaposlena u nevladinoj organizaciji UNECO. Stipendista je švedske razvojne agencije SIDA na višem kursu Integralno urbano planiranje, 2007-2008. godine.
Od 2006-2008. saradnik i glavni obrađivač na projektima studija opravdanosti proglašenja turističkih prostora (Gvozdena vrata, Maljen-Suvobor, Beljanica-Resava), TREK, Vizija razvoja turizma Vranje, Generalno rešenje skijališta Beljanica, Katastar prirodnih vrednosti Opštine Petrovac na Mlavi, Procena vrednosti prirodnog i stvorenog kapitala SRP Zasavica.
Od 2009. godine i dalje zaposlena na Fakultetu za primenjenu ekologiju Futura.
Saradnik u nastavi i na projektima Fakulteta Futura i Istraživačko razvojnog centra.
Kontak: 011-3058987
062-429972
e-mail: sladjana.djordjevic@futura.edu.rs
sdjordjevic.irc@futura.edu.rs
MILOŠ NINKOVIĆ
Miloš Ninković je rođen 16. marta 1985. godine u Beogradu. Završio je srednju grafičku školu, a diplomirao je na Geografskom fakultetu na smeru geoprostorne osnove zaštite životne sredine, 2009. godine. Iste godine upisuje master studije na Geografskom fakultetu i paralelno sa tim stupa u radni odnos u nemačkoj firmi „Kartografija Huber“.
Za vreme akademskih studija bio je učesnik više ekoloških kampova i radionica, 2005. godine ekološki kamp na Lovćenu, 2006. godine ekološki kamp-radionica „Cementara Titan i životna sredina“ Kosjerić, 2008. i 2009. godine ekološki kamp „Sačuvajmo Dunav“ Veliko ratno ostrvo, 2009 godine ekološki kamp „Zaštita biodiverziteta i geodiverziteta vršačkih planina“ Vršac.
Na mesto saradnika u nastavi na Fakultetu za primenjenu ekologiju Futura stupa oktobra 2011. Saradnik je na međunarodnom projektu „Zajednički napori za upravljanje rekom Pek“.
Kontakt:
e-mail: milos.ninkovic@futura.edu.rs
tel: 062/8847-456