Osnovne akademske studije

Osnovne akademske studije zaštite životne sredine obrazuju i osposobljavaju stručnjake na planu integralne zaštite, kontrole, obnavljanja i očuvanja integriteta i kvaliteta životne sredine, zasnivajući se na sintezi geološko-bioloških, fizičko-hemijskih, tehnološko-informatičkih i pravno-ekonomskih aspekata i dimenzija životne sredine. Težište je na jedinstvu prirodnog, društvenog i duhovnog, odnosno da su ljudi samo deo životnog sistema planete Zemlje, pa je održavanje tog sistema prava zaštita životne sredine, odnosno suština te zaštite. Ključna je integracija i i funkcionalno povezivanje različitih saznajnih disciplina u oblasti zaštite životne sredine, posebno na planu načina i kvaliteta života (u čemu je i jedan od glavnih ciljeva svakog obrazovanja). Potreba za stručnjacima iz oblasti zaštite životne sredine u savremenom društvu, nauci i tehnici je očita i nesporna: s jedne strane, u kontekstu usložnjavanja i umnožavanja spektra zagađivanja i ukupnih opterećenja životne sredine, kao i s druge strane, potrebe za svestranijim i potpunijim saznanjima o dalekosežnim promenama u samom jezgru nove ekološke paradigme (Environmental science), koja ima konceptualnu sistematičnost i integralnost u pristupu i strategiji zaštite i očuvanja životne sredine.

Uz znanja iz ključnih oblasti prirodnih nauka (biologije, hemije, fizike, geologije...) koje su usmerene na osnovne zakonitosti i određene aspekte životne sredine, stiču se osnovna i funkcionalna znanja o ekonomskim i pravnim principima, kriterijumima i faktorima procesa i sistema zaštite životne sredine. Savlađivanjem tehnika i metoda identifikovanja i razumevanja dinamičkih i kompleksnih procesa u životnoj sredini postiže se osposobljenost za svestrano sagledavanje životne sredine, kroz tokove geneze i prepoznavanje strukture procesa, fenomena i uticaja na stanje i promene ekosistema. Osposobljavanjem za prikupljanje, merenje i obradu podataka, a naročito izvođenje baza podataka i njihovim sistematizovanjem u informacionim sistemima (GIS), stiču se neophodna znanja za kontrolu i projektovanje procesa, kao i odabir metoda za sagledavanje ključnih elemenata ekološkog statusa, otiska, procena i mera zaštite životne sredine. Uz primene različitih metoda i tehnika za merenje i analizu, naročito zagađivanja i degradacije prostora, studenti će se osposobiti za primenu softvera informacionih sistema (uslovnih alata i instrumentarija) za donošenje mera i planiranje akcija i programa integralne zaštite životne sredine u skladu sa principima i strategijom održivog razvoja.

Nakon završenih trogodišnjih studija i osvojenih 180 ESPB bodova dobija se stručni naziv - analitičar zaštite životne sredine.

Studijski program Osnovne akademske studije zaštite životne sredine (organizovan po sistemu 3+2) osposobljava studente za ključne poslove koji su efikasna primena znanja ne samo o zaštiti životne sredine, već i na planu upravljanja i unapređenja životne sredine u kontekstu globalne strategije održivog razvoja. Specijalistima su sve više potrebna šira znanja o životnoj sredini, posebno o mestu čoveka i njegovih delatnosti u njoj. Generalno, neophodna je nova metodologija sistema zaštite, upravljanja i očuvanja životne sredine. Nauka o životnoj sredini u praktičnom smislu često se svodi na "zaštitu prirode". Međutim, to je nova nauka koja predstavlja dalji razvitak klasične ekologije, usmeravajući se ka integralnim ekološkim principima i kriterijumima baziranim na umrežavanju saznanja prirodnih nauka (uključujući ekspanziju specijalizovanih ekoloških disciplina, kao što su urbana ekologija, ruralna ekologija, globalna ekologija i dr. ) sa socio-ekonomskim i informatičko-tehničkim informacijama i aspektima životne sredine. Neosporno je da je relacija "razvoj - životna sredina" prvorazredni interes savremene nauke. Nastavni plan i program obuhvata sve najnovije saznajne discipline koje su se pojavile i uzdižu u oblasti nauke o zaštiti životne sredine. To garantuje stvaranje stručnjaka koji će moći da na visokom obrazovnom nivou odgovore zahtevima koji se sve alarmantnije iskazuju i umnožavaju u savremenom postindustrijskom i informatičkom društvu. Ovako koncipiran studijski program obezbeđuje sticanje kompetencije koje su postale višestruko društveno opravdane, neizostavno potrebne i višestrano korisne za obezbeđivanje što višeg nivoa održivosti razvojnih strategija i akcionih planova modelovanja i praktičnog delovanja na zaštiti i unapređenju životnu sredine.

Potreba za ovakvim profilom stručnjaka postoji u institucijama angažovanim na uspostavljanju i unapređenju sistema zaštite životne sredine, organizacijama za razvoj, korporacijama i agencijama, konsultantskim institucijama iz oblasti zaštite životne sredine, sve razgranatijem nevladinom sektoru na planu zaštite životne sredine i što je takođe od izuzetnog značaja, institucijama edukacije stanovništva. Nove životne potrebe i vrednosti uz sve veće interesovanje nauke za upravljanje prirodnim procesima dovode do sistematskog zanimanja za ukupni uticaj čoveka na životnu sredinu. U tom smislu ove studije su prema izboru oblasti i tema iz okvira zaštite životne sredine (uz ukrštanje predmeta iz prirodnih i društvenih nauka) značajna osnova za nastavak i uspešno ovladavanje znanjima i sposobnostima, prvenstveno na planu aktivne zaštite i efikasnog unapređenja ključnih aspekata životne sredine. Pored ove svrhe (unutar sistema studiranja, 3+2), ove studije imaju i specijalizovanu ulogu jer osposobljavaju za delovanje na planu renaturalizacije i ekremedijacije sprovođenjem integralne zaštite životne sredine, kao i upravljanjem i kontrolom kvaliteta pojedinih segmenata životne sredine.

Pitanja zaštite životne sredine danas su široko prisutna. Ako se detaljnije i dublje zainteresujemo šta se sve podrazumeva pod pojmom zaštite životne sredine naići ćemo ne samo na nedovoljna ili površna, nego i na netačna objašnjenja. To su posledice nedostataka odgovarajućeg obrazovanja, kao i suviše uopštene i delimične, tačnije voluntarističke obaveštenosti o velikom broju činjenica bitnih za naučne i stručne discipline i praktične postupke. U kontekstu održivosti životne sredine glavni ulog je opstanak života i integritet ljudske zajednice, što je strateški cilj, specifična težina i ozbiljnost sistema zaštite životne sredine, kao i njen dalji razvoj usklađen sa kapacitetima ambijenta ljudskog življenja.

Cilj studijskog programa osnovnih akademskih studija zaštite životne sredine je da obrazuje i osposobi stručnjake visokih kompetencija koji će vršiti svestrano sagledavanje, merenja i kontrolu ključnih elemenata životne sredine radi identifikovanja i obrade ekoloških podataka, preduzimanja i sprovođenja mera zaštite okoline u skladu sa principima održivog razvoja. Podsticanjem i razvojem kreativnih sposobnosti uz ovladavanje specifičnim praktičnim veštinama postiže se efikasno savlađivanje savremenih metoda za određivanje ekoloških indikatora i agenasa u svim sferama životne sredine.

Kako ekološka fenomenologija nastaje interakcijom više različitih faktora i aktora neophodno je prepoznavanje svih tih veza, dimenzija i aspekata (što je i cilj ovog programa da studenti svestrano ovladaju prepoznavanjem i implementacijom izukrštanih bioloških i društvenih elemenata sistema životne sredine).
U prvom planu su sledeće edukativne aktivnosti:

• ovladavanje metodama utvrđivanja stanja i praćenja promena u životnoj sredini uz sticanje znanja i veština da se procene i primene modeli i koncepti za plodotvorno razrešavanje sadašnjih i budućih ekoloških izazova (pre svega, standardi kvaliteta i principi održivosti);
• sticanje znanja iz različitih oblasti sistema zaštite životne sredine i njegovog postavljanja i primene, posebno u oblastima prevencije, kontrole i rizika ekoloških stanja i problema, upoznavanja postulata iz prirodnih, tehničkih i humanističkih nauka, uključujući i primene novih metodologija za analize i definisanje sistema, projektovanje i modelovanje stanja i daljeg razvoja.

Uz ostvarivanje navedenih naučnih i stručnih ciljeva treba da se :

• razvije analitičko, kritičko i samokritičko mišljenje i dinamičan pristup na planu sagledavanja i rešavanja ekoloških problema;
• ovlada primenom savremene analitičke opreme i programa (uz izradu seminarskih radova i projekata, pretraživanje Interneta i dr. baza podataka i učestvuje u samostalnom i timskom istraživačkom radu).
• ostvari saradnja i izmena informacija sa ostalim stručnjacima posebno iz oblasti biotehnologije, ali i drugih primenjenih nauka na planu sagledavanja problema u zaštiti životne sredine iz spektra prirodnih i društvenih nauka i predlaganja i realizovanja odgovarajućih sistemskih i konkretnih rešenja.

Koncepcija i strategija Fakulteta za primenjenu ekologiju, kao nosioca obrazovnih aktivnosti iz oblasti održivog razvoja i zaštite životne sredine izražava suštinu sve većih potreba za stručnjacima specifično profilisanim za delovanje u sistemu integralne zaštite životne sredine, odnosno ostvarivanja što višeg nivoa održivosti kvaliteta života i performansi daljeg razvoja.

Savladavanjem studijskog programa osnovnih akademskih studija zaštite životne sredine stiču se sledeće opšte kompetencije za kvalitetno obavljanje naučne i stručne aktivnosti na planu:

• argumentovanog formulisanja prioritetnih problema iz oblasti zaštite životne sredine u smislu analize, sinteze i predviđanja rešenja i posledica, kao i sposobnosti primene znanja u praksi, razvoja kritičkog mišljenja i pristupa, timskog rada i razmene ideja i informacija sa ostalim institucijama u ovoj sferi (nauke o zaštiti životne sredine, biologija životne sredine, fizička hemija,...);
• formiranja naučnih i stručnih opcija zasnovanih argumenata i procena (uzimajući u obzir naučne, kulturne, društvene i etičke vrednosti) neophodnih za razumevanje konkretnih i projektnih zadataka u okviru kompleksa, prevencije, kontrole i zaštite životne sredine (ekološka ekonomija, socijalna ekologija, menadžment životne sredine);
• pridržavanja profesionalne etike i stvaralačkog doprinosa, uz razvoj komunikacijskih sposobnosti i veština upotrebe informacionih sistema i drugih tzv. aktivnih alata u zaštiti i unapređenju životne sredine (informacioni sistemi, integrisani GIS).

Savladavanjem studijskog programa student stiče i sledeće predmetno-specifične kompetencije na planu:

• sakupljanja, procenjivanja i interpretiranja relevantnih informacija iz oblasti zaštite životne sredine uz ovladavanje metodama, procesima i postupcima identifikacije ocene stanja i pristupa razrešavanju problema (zagađivanje voda, vazduha, zemljišta, standardi i merenja, obrada i tumačenje podataka,...);
• temeljnog poznavanja i razumevanja praktičnih veština i metoda utvrđivanja i praćenja stanja na planu zaštite životne sredine, uz rešavanje konkretnih problema primenom naučnih metoda i postupaka (ekosistemske tehnologije, fizičko zagađivanje životne sredine,...);
• osposobljenosti za dalje akademsko usavršavanje iz oblasti zaštite životne sredine kroz sposobnosti praktične primene stečenih znanja u projektima i programima zaštite životne sredine, povezivanja osnovnih znanja iz različitih oblasti i primene novina u struci (zaštita i unapređenje prirodnih dobara, zaštita ugroženih vrsta, upravljanje otpadom, ekološko-ekonomski instrumenti u zaštiti životne sredine,...).

Ne umanjujući značaj i doprinos stručnjaka sa osnovom iz drugih visokoškolskih oblasti (koji su profilisani kao ekolozi određenog tipa npr. biolog-ekolog i sl.), ciljevi koji se postavljaju u svim oblastima životne sredine nalažu novi profil stručnjaka u zaštiti i upravljanju životnom sredinom. Mada postoje i specijalizacije za pojedine aspekte zaštite životne sredine, očit je nedostatak integralnog pristupa pitanjima zaštite životne sredine. Takođe, mnogi akcioni planovi i ekološki projekti pate od nepovezanosti ili manjkavosti pojedinih ključnih elemenata neophodnih za sagledavanje predmetne celine stanja i procesa u životnoj sredini.
Multidisciplinaran pristup je preduslov koji treba da doprinese prevazilaženju ovih problema koji zahtevaju svestrana znanja o biosferi i zakonitostima njenog razvitka, savremenoj ekologiji kao sinteznoj nauci, ali i o suštini naučno-tehničkog razvoja i instrumentima efikasne zaštite životne sredine. Ovakav proces studiranja profilira stručnjake sa osnovnim akademskim obrazovanjem, koji raspolažu ključnim saznanjima i sposobnošću razumevanja pojava i procesa u zaštiti životne sredine u horizontu brisanja granica prostora i vremena, kao i definisanja specifične metodologije razrešavanja ekoloških problema (od lokalnog do globalnog nivoa razvoja).

Dokumentacija za akreditaciju preuzmite ovde

Raspored predmeta po semestrima i godinama studija za studijski program prvog nivoa studija Osnovne akademske studije zaštite životne sredine preuzmite ovde

Izborna nastava na studijskom programu Osnovne akademske studije zaštite životne sredine preuzmite ovde